Šta mislite da li bi Zinaida Dedakin poznata kao uplakana mati iz pesme Crni sin lakše podnela da Coby umesto problema sa kompulsivnom upotrebom alkohola ima poremećaj crevne flore? Zapravo da bi bolje razumeli dubine opisane dileme, predlažemo da pročitate jednu zanimljivu naučnu priču objavljenu u časopisu BMJ Open Gastroenterology.

Priča počinje 2017. godine kada prethodno zdrav 46 godina star muškarac dolazi na kliniku zbog problema sa pamćenjem, depresije i promena ponašanja koji su se prvi put javili pre 6 godina, u januaru 2011. godine. Prilikom uzimanja anamneze pacijent negira primenu bilo kakvih lekova ili OTC preparata, ali ističe da su promene započele nakon što je primio turu antibiotika (cefaleksin 250 mg PO, na 8h tokom tri nedelje) usled komplikovane traume palca na ruci. Nedelju dana nakon završetka antibiotske terapije dolazi do intenzivnog i nekontrolisanog ispoljavanja emocija, epizoda depresije, crnih rupa u sećanju i agresivnog ponašanja. Kod svog lekara opšte prakse dobija uput za psihijatra koji započinje terapiju lorazepamom i fluoksetinom.

Jednog jutra upravljajući svojim automobilom na putu do posla zaustavlja ga policija zbog sumnje da upravlja vozilom pod uticajem alkohola i insistira na sprovođenju alkotesta. Zbog odbijanja da na licu mesta uradi test, prinudno završava u laboratoriji gde mu je utvrđena koncentracija alkohola u krvi od 2 promila. Izmerena koncentracija alkohola sugeriše da je ispitanik popio najmanje 10 alkoholnih pića. Uprkos laboratorijskom nalazu, on negira unos alkohola, pri čemu njegove tvrdnje ostaju odbačene kako od strane lekara tako i policije. Nakon odgovarajućeg medicinskog tretmana odlazi kući i kreće u internet potragu za odgovorima koje pronalazi kada saznaje za slučaj pacijenta sa sindromom auto-vrenja.

Šta je sindrom auto-vrenja?

Sindrom auto-vrenja poznat još i kao sindrom stomačne fermentacije engl. auto-brewery syndrome (ABS) je veoma retko medicinsko stanje u kojem dolazi do endogene fermentacije uz pomoć gljivica ili bakterija prisutnih u gastrointestinalnom traktu. Za deo čitalaca kojima hemija nije jača strana fermentacija ili vrenje je mikrobiološki proces transformacije ugljenih hidrata, odnosno šećera u alkohol. Iako se mala količina etanola normalno stvara tokom procesa varenja, kod pacijenata sa ovim sindromom količina nastalog etanola može biti ekstremna. Pacijent iz gore opisanog slučaja je u svojim crevima najverovatnije imao gljivice koje su bile odgovorne za fermentaciju ugljenih hidrata do etanola. Pretpostavlja se da je usled dugotrajne terapije antibioticima pre 6 godina došlo do promene mikrobioma, i posledičnog rasta fermentirajućih gljivica. Najmanje nekoliko različitih gljivica dovodi se u vezu sa ovim sindromom poput Saccharomyces cerevisiae, S. boulardii, ali i različiti sojevi kandide uključujući C. glabrata, C. albicans, C. kefyr i C. parapsilosis. Takođe, najmanje dve bakterije su poznate kao uzročnici procesa fermentacije, a to su Klebsiella pneumonia i Enterococcus faecium.

Kako se dijagnostikuje sindrom auto-vrenja?

Dijagnoza ovog retkog fenomena postavlja se ugljeno hidratnim challenge testom koji po metodologiji dosta podseća na OGT test, s tim što se u ovom slučaju pacijentu nakon davanja 200 g glukoze meri koncentracija alkohola u krvi u sledećim intervalima 0, 1/2, 1, 2, 4, 8, 16 i 24h. Povišene vrednosti alkohola u krvi ukazuju na postojanje ovog sindroma.

Dodatno kao deo dijagnostike potrebno je uraditi i endoskopiju kojom se uzorkuje intestinalni sekret za detekciju gljivica i bakterija i ispitivanje njihove osetljivosti na antimikotike i antibiotike.

Kako se sindrom auto-vrenja leči?

Inicijalno po prijemu u slučaju visokih koncentracija alkohola u krvi, prvi korak je terapija akutne etanolne intoksikacije. Naredni korak podrazumeva identifikaciju gljivica ili bakterija kao uzročnika, i testiranje njihove osetljivosti na antimikotike ili antibiotike. Terapija takođe tipično podrazumeva i dijetu bogatu proteinima uz restriktivni unos ugljenih hidrata. Iako su probiotici sa više sojeva često sastavni deo terapije, njihova uloga u terapiji pacijenata sa ovim sindromom tek treba da bude utvđena.

Ukoliko želite detaljniji timeline čitavog događaja kao i da li priča ima srećan kraj ostavljamo vam link ka celom radu:
https://bmjopengastro.bmj.com/content/6/1/e000325.full

Iako danas tek počinjemo da razumevamo kompleksnost ovog sindroma, veruje se da etanol nastao endogeno tokom procesa fermentacije, nosi iste rizike po ljudsko zdravlje kao i primena egzogenog etanola, što ukazuje na potrebu što boljeg razumevanja ovog medicinskog stanja kao i razvoj odgovarajuće terapije.
Za one koji žele da vide kako izgleda jedan slučaj ovog retkog medicinskog fenomena preporučujemo da pogledate 3. epizodu 15. sezone serije Uvod u anatomiju gde čuveni dr Webber prepoznaje pacijenta sa ovim sindromom.

I na kraju, da se Vi nađete u ulozi uplakane Zinaide, šta biste izabrali?

Literatura:
1. Malik F, Wickremesinghe P, Saverimuttu J. Case report and literature review of auto-brewery syndrome: probably an underdiagnosed medical condition. BMJ open gastroenterology. 2019 Aug 1;6(1).
2. Painter K, Sticco KL. Auto-brewery syndrome (gut fermentation). InStatPearls [Internet] 2019 Jun 4. StatPearls Publishing.

Autor: dr Nikola Jojić, docent na Farmaceutskom fakultetu, Novi Sad