Život je postao kompleksan. Raditi jednostavne, proste stvari i uživati u svakidašnjem blaženstvu istih postaje sve teže. Na primer, jesti meso. Uživaš tako jednog dana u svom ručku dok na TV-u objavljuju vest o rezultatima francuske kohortne studije koja ukazuje na povezanost između unosa prerađenog mesa i povećanog rizika od karcinoma (prostate, dojke, ukupno svih karcinoma). I odjedanput, kao da igla više ne dodiruje ploču. Međutim, u ovu zamku sam još davnih dana naučio da ne upadnem. Prvo, ne verujući senzacionalističkim vestima, a drugo, sposobnošću da brzo i lako pronađem studiju, utvrdim da se ova vest konkretno odnosi na prisustvo određenih konzervanasa prisutnih u mesu, a ne mesu per se. Branim se takođe i svojim znanjem iz predmeta Klinička istraživanja, pa tako znam da kohortne studije utvrđuju povezanost, ali ne i uzročnost. Uglavnom, bottom line je da sa lakoćom nastavljam da uživam u putovanju kroz svoj obrok.
Međutim, baš otprilike u isto vreme kada je izašla nova verzija mog omiljenog parfema, promovisana kao „radical olfactory departure„, internetom je po ko zna koji put počeo da kruži hajp oko štetnosti nanošenja parfema direktno na kožu vrata. A mislim da sam ga osim direktno u oči, naneo na svaki deo tela iznad ramena. Sam hajp zasnovan je na postulatu da su određeni molekuli, koji se koriste u industriji parfema, endokrini disruptori koji preko tanke kože u predelu vrata dospevaju u cirkulaciju i tako do štitaste žlezde, gde remete njenu funkciju.
Ima li istine u ovome ili je samo potrebno opet razviti odbrambeni mehanizam, otkrićemo zajedno do kraja teksta.
Dve stvari su činjenične. Prva, primena parfema i kozmetičkih preparata postala je deo svakodnevnice, i nije više ograničena isključivo praktičnim razlozima poput higijene, već je prosto deo globalnog procesa bjutifikacije koji je u kontinuiranoj ekspanziji.
Druga, jeste da su medicinska stanja povezana sa štitastom žlezdom, poput disfunkcije štitaste žlezde, nodusa i autoimunih tireoiditisa, u kontinuiranom porastu na globalnom nivou, i da predstavljaju značajnu pretnju ljudskom zdravlju.
Sve je više priča da su ova dva fenomena povezana. Pre svega zbog prisustva određenih hemikalija, poput parabena i ftalata koji se ponašaju kao endokrini disruptori. Endokrini disruptori su supstance koje se mogu ponašati kao mimetici endogenih hormona, kao inhibitori ili ometači endogene hormonske signalizacije, čime narušavaju kritične signalne puteve povezane sa reprodukcijom, metabolizmom i funkcijom štitaste žlezde. Najveći „krivac“ u parfemima su ftalati (posebno DEP – dietil ftalat), koji se u industriji parfema koristi jer usporava evaporaciju parfemskih aroma, produžavajući tako njegovu postojanost. Prema podacima dobijenih uz pomoć AI, procena je da od 60-90% mainstream parfema sadrži ovu supstancu.
Ipak, radovi koji su se bavili uticajem DEP-a na funkciju štitaste žlezde nisu uspeli da generišu dovoljno jakih dokaza koji bi išli u prilog tvrdnji da je DEP toksičan za samu žlezdu. Moguće je da je DEP kolateralna šteta njegovog srodnika, DEHP (di(2-etilheksil) ftalata), koji je najviše istražen i najjači endokrini disruptor među ftalatima, sa brojnim dokazima o štetnim efektima na endokrini sistem. Ipak, sam DEHP se u industriji parfema ne koristi. U industriji parfema, ima status „bad phthalate“ zbog čega je njegova primena odbačena.
Iz perspektive parfema, njihove primene na vrat i funkcije štitaste žlezde, DEP i njegov glavni metabolit MEP imaju slab ili nekonzistentan uticaj na funkciju štitaste žlezde. Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, meta-analiza i sistematskih pregleda, zaključuje se da nema doslednih, statistički značajnih povezanosti između izloženosti DEP/MEP i promena u nivoima TSH, fT4, fT3, TT4 ili TT3 kod ljudi sa realnim nivoima ekspozicije. Iako DEP/MEP imaju status slabih/suspektnih endokrinih disruptora, oni imaju minimalan klinički značajan uticaj na funkciju štitaste žlezde, pri tipičnim kozmetičkim dozama.
Što se mene tiče, nakon ovog višesatnog istraživanja literature, lokacija nanošenja parfema ostaje nepromenja. Iako uvek postoji šansa da me budućnost i nova saznanja demantuju. Jer poluvreme znanja…
Iako je možda bilo lakše da sam shortcut-ovao, proverio da je moj omiljeni parfem ftalat free, i tako poštedeo sebe ovog zamora u očima, osećam da bih tako izneverio sebe, misleći da postoji lakši put do novih znanja, napretka i oblikovanja karaktera. Ovim tekstom želim da podsetim na važnost radoznalosti, sumnje, i odbijanja da budemo površni. Jer se iz posvećenosti rađa kritičko razmišljanje koje razvija naše odbrambene mehanizme. I omogućava da uživamo u jednostavnim, prostim radostima, poput komada mesa ili parfema.
Autor teksta je vanredni profesor dr Nikola Jojić