Kožu je priroda stvorila upravo da bi nas zaštitila od uticaja spoljašnjeg okruženja. U tom smislu, i naša koža se može donekle prilagoditi. Setite se samo melanina, braon pigmenta kože, koji se proizvodi pod uticajem sunčevog zračenja. Međutim, ova prilagodljivost nije beskonačna, i to naročito zimi. U današnjem članku ćemo pričati, ne samo o tome kako možemo zaštititi našu kožu od iritacije ili dehidracije usled hladnog i vetrovitog vremena, već ću vam otkriti i mnoge kozmetičke trikove koje bi trebalo da praktikujemo da bismo imali lepu i svežu sliku kože. Skuvajte vrući čaj, kafu ili kuvano vino i saznajte sve o zkoracima nege kože lica zimi.

Pre nego što krenemo u otkrivanje velikih tajni, razgovarajmo o nečemu što verovatno zanemarujemo svake jeseni i zime. Već sam spomenuo uticaj UV zraka na našu kožu. Ultraljubičasti zraci sunca, kao kosmički zraci, sudarajući se sa kožom, izazivaju oslobađanje velike količine slobodnih radikala. Ako je proizvodnja slobodnih radikala veoma velika, doći će do crvenila, upale kože, i degradiranja kolagena, što je uzrok 80% bora, te do oštećenja naslednih materijala u ćelijama kože. Ako je DNK strukture kože oštećena, mogu se razviti mnogo ozbiljnije, pa čak i maligne lezije. Zato je izuzetno važno naglasiti svakodnevnu zaštitu od sunčane svetlosti. Većina ljudi koji koriste kreme za sunčanje to čine samo leti, jer je tada UV zračenje najjače. To je tek polovina istine. UV zraci koji dopiru do naše kože mogu se podeliti u dve vrste: UVA i UVB zraci. Dok UVB zraci izazivaju opekotine kože i ćelijske mutacije, čiji je intenzitet zaista najveći tokom leta, UVA zraci su prisutni tokom cele godine bez obzira na vreme. Intenzitet UVA zraka u avgustovskim vrućinama jednako je velik kao i u snežnim danima u januaru, što stvara problem, jer su UVA zraci odgovorni za starenje kože i napredovanje već formiranih mutiranih ćelija.

U kozmetologiji postoje dve, tri grupe aktivnih sastojaka, čija se upotreba leti baš i ne preporučuje, jer mogu oštetiti i iritirati kožu čoveka pri izlaganju svetlosti. Iako bi zaštita od sunca, kao što vidite, trebalo da bude značajan deo naše nege kože 365 dana u godini, mnogi se tog principa ne pridržavaju ili, barem, ne pravilno. Zato najčešće koristimo retinoide i hemijske pilinge tokom jesenjih i zimskih meseci. Retinoidi, odnosno, derivati vitamina A smatraju se zlatnim standardom u nezi kože. Oni mogu učiniti kožu daleko svežijom i mlađom, i, pritom, sprečavaju razvoj mitesera i akni. Hemijski pilinzi imaju sličan efekat, s tim što ga različito postižu. Dok je retinol u stanju da reprogramira ćelije kože na molekularnom nivou i omogući im da se brže razviju i razmnožavaju, hemijski piling rastvara most između mrtvih ćelija kože u stratum corneum-u. Kao rezultat toga, možemo se brže osloboditi beskorisnih ćelija na površini kože, a posledica je svežija slika kože lica.

Naša koža ne reaguje samo na spoljašnje okruženje. Biološki sat čoveka igra važnu ulogu u njegovoj funkciji. Ljudski cirkadijalni ritam ne može da se projektuje samo na jedan dan. Dokazana je činjenica da naš metabolizam i hormonalni sistem drugačije funkcionišu u različito doba godine, pa ni naša koža nije izuzetak. Količina masti koja se proizvodi na površini naše kože smanjuje se u zimskim mesecima sa jedne strane zbog promena cirkadijalnog ritma, a sa druge strane zbog temperature vazduha, vlažnosti ili vetra. Kako se količina sebuma smanjuje, hidro-lipidni film na gornjem sloju kože može da se proredi i izgubi funkciju. Ovaj tanak sloj se praktično ponaša kao prirodna hidratantna krema koju proizvodi naše telo. Ovaj hidratantni sloj odgovoran je za to da naša koža ispari što manju količinu vode. Kada je naša koža hidrirana, molekuli masti u njoj postaju tečni, tj. sposobni za kretanje. Koža koja sadrži masti u ovakvom stanju biće mekana, baršunasta i sveža. Kada koža gubi ovaj hidrolipidni sloj, i njeno vodeno isparavanje se povećava, a molekuli masti u stratum corneum-u poprimaju drugo agregatno stanje, učvršćujući se. Zbog molekula masti koji se ne mogu kretati, naša koža postaje suva i gruba.

Verovatno u ovom trenutku mnogi od vas podižu obrve s idejom u glavi da nam nauka nije potrebna da bismo znali da su za hladno vreme i suvu kožu najdelotvorniji masniji kozmetički proizvodi. I u pravu ste. Ali vam ipak savetujem da izaberete kreme koje sadrže visok procenat jednog istog masnog sastojka, umesto čistih ulja ili putera. Čista biljna ulja zaista vrlo dobro sprečavaju nevidljivo gubljenje vode kože, ali se ne mogu apsorbovati u istoj meri kao u formi kreme.

Onima čija je koža suva savetujem da potraže proizvode koji sadrže ceramide, holesterol, masne kiseline, skvalen, parafinsko ulje, ureu, hijaluronsku kiselinu, pantenol, glicerol ili niacinamid. Ako vaša koža to dozvoljava, potražite kremastiju, bogatiju teksturu. Ako vaš tip kože to ne dopušta ili se jednostavno ne osećate ugodno nakon upotrebe gušće kreme, u nekoliko faza slojevima nanesite najpre tonike i serume na bazi vode, pa na kraju vrlo laganu kremu nalik losiona. Pomoću ovih koraka, ni problematičnoj koži neće ostati masni osećaj, ali osiguraćete njenu pravilnu hidrataciju.

Upamtite da lice najbolje krasi osmeh koji će ostati nezaboravan i po kiši i po vetru i u snežnim danima.

asis. mr ph. Katona Gabor – specijalista kozmetologije