Volim da postavljam pitanja. Mislim da je to definišuća, centralna crta mog karaktera. I ne, ovo se ne odnosi na pitanja sa usmenih ispita, već na ona koja naviru u trenucima blaženog miksa sreće, radoznalosti i blage dosade. Savršena kombinacija. Pa onda pitam sagovornike za over ili under strategiju orjentacije toalet papira, ili ih postavim u prisoners dilemma scenario, (iz kojeg se može shvatiti zašto svet nije lepše mesto za život). Poslednjih mesec dana ispitivao sam ljude oko sebe zadatak iz zbirke zabavne matematike, koji ide otprilike ovako: ako u fioci ima 20 čarapa, 10 crvenih i 10 plavih, i potrebno je u potpunom mraku pronaći dve iste, koliko minimalno čarapa treba izvući, da bi bili 100% sigurni da smo izvukli dve iste. Međutim, od kada sam se udubio u Hubermanove jutarnje rituale, imam novo pitanje za trenutke dokolice. Da li zube pereš odmah nakon buđenja ili posle doručka, razumno prihvatajući da gotovo niko ne pere zube ujutru dva puta. Iza tačnih odgovora na navedena pitanja stoji nauka, sakrivena u senci naivnosti i nasleđenih, nikad preispitanih navika. Šta nauka kaže o jutarnjem pranju zuba?

Opšte je poznato da su preporuke vodećih stomatoloških udruženja da je zube neophodno prati dva puta dnevno, svaki put u trajanju od minimalno 2 minuta, sa adekvatnom četkicom i pravilnom tehnikom. Međutim, nije jasno definisano KADA, pogotovo iz perspektive jutarnjeg pranja. Zbog toga ljudi se vode logikom ili što skorijeg rešavanja jutarnje halitoze odmah nakon buđenja ili odbijanjem da se ukus doručka pokvari prethodnim pranjem zuba, zbog čega zube peru nakon doručka, što bi zapravo mogao da bude i najlošiji izbor. Ali idemo korak po korak.

Naučni argumenti za pranje zuba odmah nakon buđenja:
Lučenje pljuvačke nije isto tokom dana i noći. Dok smo budni prosečan protok pljuvačke je oko 0.3–0.5 mL/min, ali se tokom sna drastično smanjuje (70–90%). Iz ugla fiziologije, sasvim normalno. Dok spavamo, smanjuje se aktivnost parasimpatikusa, nema stimulacije u obliku hrane, pića, žvakanja, plus u populaciji ljudi koji spavaju sa otvorenim ustima, pljuvačka ubrzano isparava.
Iz perspektive zdravlja zuba, pljuvačka ima značajnu ulogu. Mehanički ispira bakterije i ostatke hrane, a sadrži i enzime (npr. lizozim), antitela (IgA), laktoferin i druge supstance koje inhibiraju rast patogenih bakterija (kao Streptococcus mutans, Porphyromonas gingivalis itd.). Dodatno, neutrališe kiseline i održava pH u ustima oko 6.8–7.2, što sprečava da se acidogeni patogeni razmnožavaju.
Kad ukrstimo prethodna dva pasusa, dobijamo da tokom sna, smanjeno lučenje pljuvačke ima za posledicu smanjeno ispiranje i ubrzano razmnožavanje bakterija, olakšano formiranje plaka i nastanak jutarnje halitoze. Pranjem zuba fluoridnom pastom odmah ujutru, bakterije se ispiraju, smanjuje se njihov broj i uklanja plak. Istovremeno, pasta formira zaštitni sloj fluora na gleđi zuba, koji ih štiti od kiselina koje dolaze iz hrane i pića za doručak. Dodatno, pranje zuba odmah nakon buđenja, stimuliše i proizvodnju pljuvačke, što je korisno ako odmah nakon toga doručkujete.

Ali…

Ukoliko vam je pak neprihvatljiv ukus hrane nakon pranja zuba, evo nekoliko korisnih informacija za uzeti u razmatranje. Najbolji način da se zaštite zubi i ne ošteti gleđ je sačekati sa pranjem zuba 30 minuta do sat vremena nakon jela, posebno ako je obrok sadržao kisele sastojke, poput soka od pomorandže, citruse, sušeno voće, peciva i kafu. Pranje zuba odmah nakon unosa kiselih namirnica može se negativno odraziti na zdravlje zube. Pad pH u ustima privremeno omekšava gleđ, pa četkica razmazuje kiseline po celoj površini zuba i mehanički „četka“ omekšalu gleđ, čime se povećava rizik od erozije. Zbog toga, Američko udruženje stomatologa preporučuje pranje zuba 30-60 minuta nakon unosa kiselih namirnica.
Dakle, na naizgled naivno pitanje, ipak postoji ozbiljan odgovor. Bolje je oprati zube odmah nakon buđenja, pre doručka, nego posle. Znam da je teško menjati navike, pa tako ako ipak perete zube posle doručka, nekad je bolje sačekati 30 minuta pre pranja. I da ne napišem ovde poražavajuću statistiku o broju ljudi u Srbiji koji imaju sve zube, podsetnik da je uvek bolje oprati zube, pre ili posle doručka nego to ne uraditi uopšte.

Autor teksta je vanredni profesor dr Nikola Jojić