U borbi sa bolestima zavisnosti čovečanstvo je izgubilo još jednu bitku. Poput obraslog bršljana koji osuđuje stablo na sušenje, bolesti zavisnosti popunile su u biografiji Metju Perija onaj prazan prostor iza godine rođenja. Sa 54 godine, 1969 -, postalo je 1969 – 2023. Deset sezona Prijatelja pamtiću po njemu, najboljem prijatelju, Čendleru Bingu, i njegovim sarkastično-retoričkim pitanjima, koja sam smatrao idealom humora. Ali dok pišem ovaj tekst, počinje da me proganja jedna misao. Vesela uvodna melodija i reči “I’ll Be There for You,” više nikada neće biti vesela, sada je bolni podsetnik da nismo bili tu za još jednu osobu zarobljenu u svetu zavisnosti. Pred nama je još uvek previše tame u kojoj se kriju zastareli pogledi na zavisnost, nedostatak naučne svesti, nerazumevanje, osuda, stigmatizacija. Nauka kao nikada pre osvetljava put izlečenja, ali mi moramo izaći iz tame i krenuti tim putem, ukoliko verujemo idealima nauke.

Perijev put do njegovog kraja počinje jet ski nesrećom koja ga je lansirala u lavirint zavisnosti, iz koga nije uspeo da se izvuče. Zbog dobijenih povreda započinje terapiju Vicodinom (hidrokodon/paracetamol), da bi samo godinu dana kasnije koristio 55 tableta dnevno nakon čega započinje svoj prvi pokušaj rehabilitacije. Godine borbe završile su se 28. oktobra, kada ga je udavljenog u bazenu pronašao lični asistent. O razlozima smrti spekulisalo se sve do 15. decembra kada su stigli toksikološki izveštaji i rezultati autopsije, koji su kao razlog smrti naveli akutno predoziranje ketaminom. Dodatni doprinos smrtnom ishodu dali su i buprenorfin, benzodiazepini, ishemijska bolest srca i davljenje.

Šta možemo da naučimo iz obdukcionog i toksikološkog nalaza?

Metju je bio značajno narušenog zdravlja, sa dokumentovanim dijagnozama hronične opstruktivne bolesti pluća, bio je strastveni pušač, ishemijskom bolesti srca, kardiomegalijom, hipertenzijom, dijabetesom tip 2, fibrozom pankreasa, nefrosklerozom, kongestivnom hepatopatijom. Toksikološka analiza krvi pokazala je visoke koncentracije ketamina u krvi, kao i prisustvo terapijskih doza buprenorfina i lorazepama, ali i 7-aminoklonazepama, metabolita klonazepama. Alkohol, metamfetamin, fenciklidin, fentanil i heroin nisu pronađeni u testiranim uzorcima.
Prema medicinskim podacima iz njegovog kartona Metju je bio na terapiji niskim infuzionim dozama ketamina, koje je u kontrolisanim uslovima primao u terapiji depresije i anksioznosti. Ipak, u uzorku krvi nađene su visoke koncentracije ketamina, koje ne odgovaraju terapijskim dozama i režimu doziranja, s obzirom da je poslednju terapijsku dozu primio deset dana pre smrti, a imajući u vidu da su efekti ketamina kratki, ne duži od 3-4 sata. Za razliku od primene u anesteziologiji, u psihijatriji se primenjuju niske doze ketamina koje ne dovode do anestetičkog efekta. Da li je i kako došlo do zloupotrebe ostaje da nagađamo, ali visoke koncentracije u krvi rezultat su primene visokih, anestetičkih doza ketamina koje su u kombinaciji sa boravkom u vodi bile fatalne. U svetu zavisnosti ketamin se zloupotrebljava zbog svojih psihodeličnih i disocijativnih efekata, izmenjene percepcije čula, osećaja izdvojenosti od okoline i sopstvenog tela kao i euforičnog efekta.
Da su okolnosti bile drugačije, i da se Metju u trenutku gubitka svesti nalazio izvan bazena verovatno bi fatalni ishod bio izbegnut. Prema zaključcima autopsije visoke doze ketamina dovele su do gubitka svesti u kritičnim trenucima boravka u bazenu. Prisutni buprenorfin, iako ne u toksičnim dozama, imao je svoj doprinos u smrtnom ishodu, usled sinergističkog efekta sa ketaminom na depresiju centra za disanje. Slično važi i za prisutne benzodiazepine. Kombinacija četiri leka sa potencijalom da izazovu depresiju disanja, ketamin, buprenorfin i lorazepam/klonazepam u okolnostima boravka u bazenu odnela su život Metju Perija.
Put primene ketamina ostao je nerazjašnjen, kao i razlozi primene buprenorfina, iako je imajući u vidu istoriju zavisnosti od opioida najverovatnije razlog primene supstituciona terapija.

I šta na kraju ostaje? Njegov legat i večno sećanje na najboljeg prijatelja, njegov humor i njegovu borbu sa zavisnošću i dominaciju tame iz čijeg mraka smo posmatrali njegov odlazak. Ostaje još jedan primer iz kojeg se može učiti i podsećati na opasne kombinacije lekova sa potencijalom za izazivanje depresije disanja. Počivaj u miru u nebeskom Central perk-u Metju.

PS. Listi poznatih koji su platili najskuplju, životnu cenu u borbi sa zavisnošću, na kojoj se nalaze Majkl Džeksone, Princ, Vitni Hjuston, Ejmi Vajnhaus, Hit Ledžer, Kurt Kobejn, Džimi Hendriks, Brus Li, pridružio se i Metju Peri.