Korisnici zdravstvenih usluga sve češće sami donose odluku o svojoj terapiji ili suplementaciji. Dostupnost velikog broja informacija o bolestima, lekovima i suplementima preko interneta sa jedne strane, kao i tendencija da se troškovi lečenja lakših zdravstvenih problema prebace na teret pacijenata dovode do sve većeg stepena samomedikacije.
Samomedikacija u značajnoj meri prebacuje odgovornost za sopstveno zdravlje na same pacijente, međutim zdravstveni radnici, pre svih farmaceuti u apotekama, ne bi smeli da budu samo posrednici između pacijenata i preparata koji se izdaju bez recepta. Poseban izazov predstavljaju korisnici farmaceutske usluge koji dolaze u apoteku sa jasnim stavom o svom zdravstvenom problemu, samopostavljenom dijagnozom i konkretnim zahtevom za određenim preparatom.
Interakcije su najčešći uzrok pojave neželjenih dejstava lekova. Sa porastom broja lekova koje pacijent koristi raste verovatnoća da dođe do klinički značajne interakcije koja će za posledicu imati neželjeno dejstvo lekova. Samomedikacija predstavlja potencijalan rizik za nastanak interakcija, jer OTC preparate pacijenti često koriste bez preporuke lekara ili farmaceuta, smatrajuči ih bezbednim.
Lek-lek interakcije su uglavnom dobro istražene i potvrđene brojnim radovima. Kod interakcija sintetskih i biljnih lekova je mnogo teže tačno utvrditi mehanizam nastanka interakcija, jer biljni lekovi sadrže mnogo više aktivnih principa i postoji mnogo više potencijalnih kombinacija supstanci koje mogu stupiti u interakciju i dovesti do neželjenih reakcija. Svi biljni lekovi se izdaju bez recepta, ali ipak postoje određena ograničenja i napomene prilikom njihovog izdavanja i primene.
Pored interakcija dva leka, ili leka i biljnog preparata, moguće su interakcije lekova sa hranom. Poznato je da sok od grejpfruta, ali i drugih citrusa, može inhibisati metabolizam brojnih lekova. Ukoliko pacijenti dođu do ovakve informacije putem medija ili interneta mogu biti u nedoumici šta da rade ukoliko piju sok od grejpfruta, a imaju hroničnu terapiju, npr. varfarinom. Prvo pitanje za takvog pacijenta je da li grejpfrut konzumira svakog dana. Ako je do sada redovno pio sok od grejpfruta, enzimi tog pacijenta će biti hronično inhibisani grejpfrutom, te će imati nižu aktivnost, ali će ta aktivnost biti konstantna. U tom slučaju bi izbacivanje grejpfruta iz ishrane bilo rizično i neopravdano, jer bi se kod naglog prekida uzimanja grejpfruta aktivnost enzima jetre akutno povećala i moglo bi doći do značajnog pada koncentracije varfarina.
Iako su brojne interakcije utvrđene i takve informacije nisu dostupne samo zdravstvenim radnicima, već i pacijentima, zbog njihove kompleksnosti i značaja poznavanja opšteg stanja pacijenta, pacijenti bi trebali uvek da se konsultuju sa lekarom ili farmaceutom prilikom uzimanja više lekova, ili pri samomedikaciji OTC preparatima, kako bi se rizik od nastanka interakcija i pratećih neželjenih dejstava sveo na minimum.
…
Autor: doc. dr Slobodan Gigov